OPSTANAK ZAŠTIĆENIH VRSTA

Ovaj blog je nastao kao potreba da se na jednom mestu opišu više tema,a akcenat se stavlja na zaštitu prirode,životinja i ljudi.

Pokušaćemo u mesecima koji predstoje da vam iz naše obimne arhive prikažemo što više članaka iz širokog spektra tema koje će obrađivati:

Važnost očuvanja jedinstvenih ekosistema,životinjskih i biljnih vrsta koje izumiru ili su ugrožene na neki drugi način,lepote nesvakidašnjih prirodnih mesta,opisati neke interesantne vste koje nisu ugrožene kao i druge životinje koje se u Srbiji nepravdeno istrebljuju na svakom koraku(a neverovatno važne za ravnotežu u prirodi) kao što su zmije i vukovi.

I na kraju teme koje se tiču nas ljudi: kako da promenimo svoje ponašanje prema prirodi,drugim živim bićima u flori i fauni ali i prema nama samima.

Važnost borbe protiv rasizma,nacionalizma,verske netrpeljivosti,psiho-fizičkog nasilja u porodici i drugih vidova zlostavljanja,mržnje,ratnih sukoba,omalovažavanja žena,osoba ometenih u razvoju i dr.

Potrebna nam je mudrost,požrtvovanost i zelja za učenjem,zato su inspiracija za buduće tekstove upravo ljudi koji su to imali:Mahatma Gandi,Stiv Irvin i Čarls Darvin ali i naš Jovan-Joca Memedović.

Vreme je da shvatimo da smo deo prirode,da od nje zavisimo i od suživota sa svim njenim stanovnicima koji imaju jednaka prava na život,koji osećaju bol,patnju,ljubav,radost...baš kao i ljudi.

od autora bloga:Aleksandar Šaca Latovljević

Pratite nas i na našoj FB stranici:
https://www.facebook.com/Opstanak-zaštićenih-vrsta-220224764820117/

VUK- Vivat lupus Ko se boji vuka još?

amlramzes | 01 April, 2012 01:40

 

Sivi (obični) vuk Canis lupus je najrasprostranjeniji krupni sisar na planeti. Ova zver je nekada naseljavala gotovo celu severnu poluloptu. Usled negativnog delovanja čoveka na prirodu, istorijska slika vuka je u kratkom vremenu pretrpela značajne izmene. Vuk, koji je nekada bio čest i široko rasprostranjen u celoj umerenoj zoni severne hemisfere, potpuno je nestao ili drastično proređen na velikim prostranstvima SAD i Evrope. Ova pojava je upravo srazmerna razvojem ljudske populacije i degradacijom prirodnih staništa vuka.

U Evropi se vuk održao samo u brdsko-planinskim područjima gde je zastupljeno ekstenzivno stočarstvo (Iberijsko, Apeninsko, Balkansko poluostrvo) ili na krajnjem istoku (države bivšeg SSSR). U zapadnoj i srednjoj Evropi je istrebljen tokom XVII i XVIII veka. Sivi vuk spada u porodicu pasa Canidae. To je proporcionalno, moćno građena zver srednje veličine. Ima veliku glavu i jake čeljusti, mišićav vrat, čvrsto telo, jake grudi i duge noge. Ovako "opremljen" vuk je specijalista za lov plena brzim i istrajnim gonjenjem u čoporu. Saradnja prilikom lova je dovela do razvijanja visokog nivoa psihičkih osobina vuka i izrazite hijerarhijske strukture unutar čopora.

Vivat Lupus (lat.) – neka živi vuk, živeo vuk Pokret Vivat Lupus je nastao u Novom Sadu decembra 2005. Osnovali su ga studenti koji brinu za očuvanu životnu sredinu, biološku raznovrsnost, održivi razvoj i blagodeti čoveka i divljih životinja u zajedničkom okruženju. Osnovni ciljevi pokreta Vivat Lupus su: zaštita i proučavanje divljih mesojedih vrsta sisara (medved, vuk, lisica, šakal, ris, divlja mačka, vidra…) edukacija stanovništva o značaju i ulozi ovih vrsta u prirodi ,nalaženje naučno zasnovanih rešenja za rešavanje konflikata čoveka i pomenutih vrsta divljih sisara ekološki aktivizam u cilju skretanja pažnje šire javnosti na probleme opstanka mesojedih vrsta sisara u Srbiji projekti reintrodukcije iščezlih vrsta mesojedih sisara u Srbiji.

Pokret Vivat Lupus je stekao veliku podršku iskrenih ljubitelja prirode širom Srbije. Takodje, ostvareni su i značajni kontakti sa relevantnim naučnicima u državi i inostranstvu. U Srbiji se svake godine organizuju masovne hajke na vukove. Kako njihovi organizatori sa ponosom ističu, one imaju za cilj da pomognu stočarima koji trpe štete od vukova. Istina je nešto drugačija. Na hajkama strada manji broj vukova u odnosu na individualne akcije. Ali, hajke su same po sebi jako loše. Vuk se lovi neselektivno, nasumično, često stradaju najjači primerci iz čopora, čime se narušava struktura njihove složene hijerarhije. Mediji senzacionalistički prenose izveštaje sa ovakvih događaja i dodatno pogoršavaju sliku o vuku u narodu.

Veliki boj lovaca, katkad i preko 2.000 hiljade, opkoli celu planinu i tako ostavi životinje u obruču, ne dajući im šansu da prežive. Ubijeni vukovi se najčešće postave na haubu nekog auta gde služe za fotografisanje i dičenje lovaca. Ne retko ih lovci voze krvave po gradu, pokazujući drugima svoju moć. U ovom načinu lova nema ničeg viteškog, posebno ne danas u eri visoke tehnologije. Masovan lov vuka uz pomoć snajpera i ostale high-tech opreme ne deluje humano i opravdano. 

Pokret Vivat Lupus je organizovao protestni skup na Zlatiboru 4. marta 2006. godine. Tog dana, više od hiljadu lovaca je vijalo vukove po ovoj planinskoj lepotici. Pre svega, cilj okupljanja je bio da se pokaže da u Srbiji postoje ljudi koji misle da hajke nisu dobra rešenja i da postoje drugi, znatno humaniji načini za prevazilaženje konflikata između stočara i vukova. Učesnici protesta su na Zlatibor stigli u 2 autobusa, sa ukupno 105 aktivista, a samoj akciji se pridružilo i još oko 30 mladih ljudi iz užičkog kraja. Većina aktivista su bili studenti iz Novog Sada i Beograda, a bilo je tu i osnovaca i srednjoškolaca iz Beograda i Čačka. Veliku podršku je stigla i od NVO Planet – Art iz Užica. Protest je bio zamišljen kao miran, zabavan građansko – ekološki skup. Učesnici su izveli i mali performans, prerušeni u Crvenkapu, ovčice i vuka. Trupa putujućih zabavljača, pod nazivom „Putujući ćututuk", se potrudila da zabavi sve prisutne muzikom, žongliranjem i vožnjom na monociklu. Najmlađi su rado prilazili klovnu koji je pravio razne figure od balona. Akcija je odlično medijski propraćena i odmah su usledile pozitivne kritike javnosti.

Budući da se radi o svojevrsnoj novini u Srbiji, ne čudi činjenica da su prisutni na Zlatiboru bili jako iznenađeni viđenim, a lovci zapanjeni odlučnošću i hrabrosti mladih da im otvoreno kažu da greše. Decenijama se javnosti u Srbiji potura priča o vukovima kao „izrazitim štetočinama, krvolocima, beskrupuloznim ubicama stoke i divljači". Realnost jeste da vukovi čine štete stočarima. Ali to je posledica različitih faktora. Fondovi divljih papkara (jelen, srna, divlja svinja), koji su vukovima primarni plen, su u katastrofalnom stanju, usled preteranog lova i krivolova. Većina stočara nema adekvatne ograde koje bi štitile vukove od napada na njihovo „blago", na pašnjacima nema pravih ovčarskih i pastirskih pasa, sela zamiru, stanovništvo rapidno stari, staništa vuka su na udaru urbanizacije, šumarstva, lovstva i turizma. U ovakvim uslovima vuku je primarni cilj da preživi i on se okrenuo najlakše dostupnom plenu.

Dakle, vuk nije, niti može biti zao, krvolok ili ubica, on je samo životinja kao i bilo koja druga, primorana na goli opstanak. Populacija vuka u Srbiji je od strane vodećih biologa grubo procenjena na 700 - 800 jedinki (Paunović et Milenković, 2000). Lovci u svojim najnovijim izjavama tvrde da ih ima barem duplo više, nepotkrepljujući te činjenice validnim naučnim podacima. Jasno je da se brojnosti vuka kod nas spekuliše u razne svrhe. Svake godine u Srbiji se ubije do 100 vukova. Većina životinja strada u individualnim akcijama kada ih love na mrciništima, mestima gde se vukovi, uglavnom u toku zime, prihranjuju klaničnim otpacima. Na ovaj način se vrši izrazito negativna selekcija i ubijaju oni vukovi koji ne pričinjavaju štete stočarima!  Južno od Save i Dunava love ga tokom cele godine.

Uloge vuka u prirodi: selekcioniše prirodni plen uklanja leševe uginulih životinja održava biodiverzitet. Sukob čoveka i vuka datira od onog trenutka kada je ljudsko društvo sa sakupljačkog prešlo na stočarski način života. Smatra se da je prva pripitomljena životinja bila upravo vuk. Od ove zveri je pre oko 100.000 godina nastao domaći pas, životinja kojoj moderan čovek puno duguje. Nastanak pasa je čoveku omogućio lakši lov divljih životinja, mogućnost da se nastani na jednom mestu i kontroliše druge pripitomljene životinje. Tada je čovek uvideo prednosti života na jednom mestu uz obezbeđivanje hrane i ostalih potrepština gajenjem domaćih životinja. Na ovaj način su ljudi imali više slobodnog vremena, pa se smatra da je pojava psa bila uslov za razvoj umetnosti. Vuk je oduvek pratio čoveka i koristio hranu koju su plemena ostavljala za sobom, katkad sarađujući sa ljudima u lovu. Sada, kada je čovek izabrao da gaji životinje, vuk mu je postao ogorčeni suparnik.

Od tog trenutka, pa milenijumima do sada, ove dve vrste su se nadmudrivale i upevale da koegzistiraju. Razne kulture su drugačije doživljavale vuka. U nekima je smatran za božanstvo, u drugima visoko poštovan, u nekim civilizacijama omražen i satanizovan. Narodi na Balkanu su poštovali vuka. Stari Sloveni su svog vrhovnog boga Dažboga predstavljali upravo u liku hromog vuka. Ova životinja je imala jaku simboliku koja se očuvala kroz burnu istoriju, potom prenela i u eru Hrišćanstva. Kod Srba, vuk je uvek imao važno mesto u folkloru, običajima i tradiciji. Veliki broj muških i ženskih imena je nastao upravo iz reči VUK (Vuk, Vukašin, Vujadin, Vuka, Vukosava). Smatrano je da vuk odgoni zle vile i duhove, štiti decu od pošasti i bolesti, te su i maloj deci davana imena sa vučjim prefiksom, kao preventiva. Mnoga naselja i drugi feografski pojmovi su nazvani po vuku (Vučje, Vučkovica, Vučica).

Paralelno sa krčenjem šuma, ratnim dejstvima i osiromašenjem stočnog fonda, u komunističkoj Srbiji se počelo sa planskim uzgojem lovne divljači. Od tog trenutka vuk je postao „trn u oku“ mnogima. Pokušavali su da ga istrebe na razne načine, ali su najporaznije bile akcije trovanja strihininom. Vukovi su uspeli da prežive trovanja, ali su zato glavom platili šakali, medvedi, risovi, beloglavi supovi, bradani, crni lešinari, suri i orlovi krstaši i mnoge druge životinje.

Tekst: Milan Ružić

Zanimljivosti: U Evropi živi oko 11.000 vukova. Hajke na vukove su dozvoljene samo u nekoliko zemalja u Evropi, uglavnom u onim državama koje imaju izrazito nizak stepen ekološke svesti (Albanija, Srbija i Crna Gora, Bosna i Hercegovina). Vuk je tokom svog života češće gladan nego sit; kada dodje u priliku da se najede, može pojesti i preko 5 kg mesa Tokom leta biljna hrana je značajna komponenta vučje ishrane

http://www.wild-serbia.com/vivat_lupus.html

http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/generalna

2012-04-01 

ZMIJE i VUKOVI | Sledeći | Prethodni | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb